O čemu pregovaramo - Sloboda kretanja robe

Put Srbije ka pridruživanju EU podrazumeva pripremu za puno poštovanje zahteva konkurentnog jedinstvenog tržišta. U toku procesa pristupanja EU zemlje kandidati moraju usvojiti mere kojima obezbeđuju slobodu kretanja robe (odnosno trgovinu bez nepotrebnih tehničkih prepreka) vodeći pri tome računa da se na tržište stavljaju kvalitetni i bezbedni proizvodi.

Ministarstvo privrede zaduženo je za sva horizontalna pitanja u oblasti slobode kretanja robe. Koordinaciona uloga u oblasti tehničkih propisa i infrastrukture kvaliteta (standardizacija, akreditacija, metrologija i ocenjivanje usaglašenosti) proizlazi iz člana 7a. Zakona o ministarstvima („Sl. glasnik RS”, br. 44/14). 

Horizontalni pravni okvir u ovoj oblasti uspostavljen je donošenjem četiri sistemska zakona, kao i usvajanjem svih podzakonskih akata za njihovo sprovođenje.

Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, broj 36/09) predstavlja osnov za prenošenje evropskih direktiva, ukoliko propisivanje tehničkih zahteva i sprovođenje postupaka ocenjivanja usaglašenosti za proizvode nije propisano posebnim zakonima, ali takođe omogućava i propisivanje tehničkih zahteva u oblastima u kojima ne postoje harmonizovani propisi na nivou EU.

U slučaju da za pojedine proizvode nisu propisani tehnički zahtevi po napred navedenim osnovama, u pogledu bezbednosti proizvoda na tržištu i tokom upotrebe primenjuje se Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda („Sl. glasnik RS”, br. 41/09). Ovaj zakon suštinski je usklađen sa osnovnim zahtevima Direktive 2001/95/EZ o opštoj bezbednosti proizvoda i u potpunosti preuzima zahteve Direktive 87/357/EEZ o obmanjujućim proizvodima. 

Stupanjem na snagu Zakona o standardizaciji („Sl. glasnik RS”, br. 36/09 i 46/15) obezbeđeni su uslovi za brže i efikasnije usvajanje evropskih standarda, odnosno ispunjavanje uslova za punopravno članstvo u evropskim organizacijama za standardizaciju. Na osnovu Zakona o standardizaciji („Sl. glasnik RS”, br. 36/09) izvršena je transformacija Instituta za standardizaciju Srbije. U skladu sa izmenama osnivačkog akta ISS od januara 2010. ima status javne ustanove. Kako je ISS ispunio svoj cilj i obavezu, u pogledu preuzimanja najmanje evropskih standarda, i do sada preuzeo oko 97% evropskih standarda, stvorili su se uslovi da ISS obavlja i druge poslove koji nisu vezani isključivo za donošenje standarda - što je omogućeno izmenama Zakona o standardizaciji, iz 2015. godine. 

Osnovni horizontalni okvir za organizovanje sistema metrologije u Republici Srbiji uspostavljen je Zakonom o metrologiji („Sl. glasnik RS”, br. 30/10). Prilikom izrade ovog zakona uzeti su u obzir dokumenti Međunarodne organizacije za zakonsku metrologiju (International Organization of Legal Metrology – OIML D1 i OIML D9) i regulative EU koja se odnosi na metrologiju. Radi usklađivanja sa najnovijim preporukama OIML 2016. godine donet je novi Zakon o metrologiji („Sl. glasnik RS”, br. 15/16). 

Zakon o akreditaciji („Sl. glasnik RS”, br. 73/10), koji je donet u cilju usklađivanja sa Uredbom (EZ) 765/2008 stupio je na snagu krajem 2010. Sistem akreditacije je time usklađen s pravilima iz Uredbe (EZ) 765/2008 kao i zahtevima standarda ISO IEC17011 - Opšti zahtevi za akreditaciona tela koja akredituju tela za ocenjivanje usaglašenosti. Zakonom o akreditaciji Akreditaciono telo Srbije (u daljem tekstu: ATS) uspostavljeno je kao javna ustanova.

Ova četiri sistemska zakona, sa podzakonskim aktima, preuzimaju sve evropske principe u horizontalnom smislu, jer su prilikom njihove izrade uzeta u obzir nova rešenja referentnih pravnih akata EU koja se odnose na trgovanje robom i to Odluke 768/2008/EZ, Uredbe 765/2008/EZ i Uredbe 764/2008/EZ (tzv. „new good’s package“).

Radi daljeg razvoja sistema infrastrukture kvaliteta krajem 2015., godine doneta je Strategija unapređenja infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji za period 2015-2020. godine. Srovođenje Strategije treba da omogući Republici Srbiji će biti nekoliko značajnih koraka bliže Evropi u evro-integracijama i njenim vrednostima koje će pozitivno uticati na:

- srpske privrednike koji će proizvoditi, uvoziti i izvoziti proizvode bez tehničkih prepreka;

- potrošače kojima će biti dostupni kvalitetni i bezbedni proizvodi;

- organe državne uprave koji će na jednostavniji i efikasniji način sprovoditi nadzor nad primenom tehničkih propisa.

Dostizanjem ovih ciljeva Republika Srbija će biti u poziciji da postane aktivan učesnik na evropskom i svetskom tržištu.