O čemu pregovaramo - Sloboda kretanja robe
Put Srbije ka pridruživanju EU podrazumeva pripremu za puno poštovanje zahteva konkurentnog jedinstvenog tržišta. U toku procesa pristupanja EU zemlje kandidati moraju usvojiti mere kojima obezbeđuju slobodu kretanja robe (odnosno trgovinu bez nepotrebnih tehničkih prepreka) vodeći pri tome računa da se na tržište stavljaju kvalitetni i bezbedni proizvodi.
Ministarstvo privrede zaduženo je za sva horizontalna pitanja u oblasti slobode kretanja robe. Koordinaciona uloga u oblasti tehničkih propisa i infrastrukture kvaliteta (standardizacija, akreditacija, metrologija i ocenjivanje usaglašenosti) proizlazi iz člana 7a. Zakona o ministarstvima („Sl. glasnik RS”, br. 44/14).
Horizontalni pravni okvir u ovoj oblasti uspostavljen je donošenjem četiri sistemska zakona, kao i usvajanjem svih podzakonskih akata za njihovo sprovođenje.
Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, broj 49/21) predstavlja osnov za prenošenje evropskih direktiva, ukoliko propisivanje tehničkih zahteva i sprovođenje postupaka ocenjivanja usaglašenosti za proizvode nije propisano posebnim zakonima, ali takođe omogućava i propisivanje tehničkih zahteva u oblastima u kojima ne postoje harmonizovani propisi na nivou EU.
U slučaju da za pojedine proizvode nisu propisani tehnički zahtevi po napred navedenim osnovama, u pogledu bezbednosti proizvoda na tržištu i tokom upotrebe primenjuje se Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda („Sl. glasnik RS”, br. 41/09 i 77/19). Ovaj zakon suštinski je usklađen sa osnovnim zahtevima Direktive 2001/95/EZ o opštoj bezbednosti proizvoda i u potpunosti preuzima zahteve Direktive 87/357/EEZ o obmanjujućim proizvodima.
Stupanjem na snagu Zakona o standardizaciji („Sl. glasnik RS”, br. 36/09 i 46/15) obezbeđeni su uslovi za brže i efikasnije usvajanje evropskih standarda, odnosno ispunjavanje uslova za punopravno članstvo u evropskim organizacijama za standardizaciju. Na osnovu Zakona o standardizaciji („Sl. glasnik RS”, br. 36/09) izvršena je transformacija Instituta za standardizaciju Srbije. U skladu sa izmenama osnivačkog akta ISS od januara 2010. ima status javne ustanove. Kako je ISS ispunio svoj cilj i obavezu, u pogledu preuzimanja najmanje evropskih standarda, i do sada preuzeo oko 99% evropskih standarda, stvorili su se uslovi da ISS obavlja i druge poslove koji nisu vezani isključivo za donošenje standarda - što je omogućeno izmenama Zakona o standardizaciji, iz 2015. godine.
Osnovni horizontalni okvir za organizovanje sistema metrologije u Republici Srbiji uspostavljen je Zakonom o metrologiji („Sl. glasnik RS”, br. 30/10). Prilikom izrade ovog zakona uzeti su u obzir dokumenti Međunarodne organizacije za zakonsku metrologiju (International Organization of Legal Metrology – OIML D1 i OIML D9) i regulative EU koja se odnosi na metrologiju. Radi usklađivanja sa najnovijim preporukama OIML 2016. godine donet je novi Zakon o metrologiji („Sl. glasnik RS”, br. 15/16).
Zakon o akreditaciji („Sl. glasnik RS”, br. 73/10 i 47/21) donet je krajem 2010, a dopunjen je i izmenjen u maju 2021 godine. Sistem akreditacije je time usklađen s pravilima iz Uredbe (EZ) 765/2008 kao i zahtevima standarda ISO IEC17011 - Opšti zahtevi za akreditaciona tela koja akredituju tela za ocenjivanje usaglašenosti. Zakonom o akreditaciji Akreditaciono telo Srbije (u daljem tekstu: ATS) je od 2010. godine uspostavljeno kao javna ustanova.
Ova četiri sistemska zakona, sa podzakonskim aktima, preuzimaju sve evropske principe u horizontalnom smislu, jer su prilikom njihove izrade uzeta u obzir nova rešenja referentnih pravnih akata EU koja se odnose na trgovanje robom i to Odluke 768/2008/EZ, Uredbe 765/2008/EZ i Uredbe (EU) 2019/515 (bivša Uredba 764/2008/EZ) (tzv. „new good’s package“).
Radi daljeg razvoja sistema infrastrukture kvaliteta krajem 2015. godine doneta je Strategija unapređenja infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji za period 2015-2020. godine. Srovođenjem Strategije omogućava se da Republika Srbija bude bliže Evropi u evro-integracijama i njenim vrednostima koje će pozitivno uticati na:
- srpske privrednike koji će proizvoditi, uvoziti i izvoziti proizvode bez tehničkih prepreka;
- potrošače kojima će biti dostupni kvalitetni i bezbedni proizvodi;
- organe državne uprave koji će na jednostavniji i efikasniji način sprovoditi nadzor nad primenom tehničkih propisa.
Dostizanjem ovih ciljeva Republika Srbija će biti u poziciji da postane aktivan učesnik na evropskom i svetskom tržištu.
