Harmonizovani teh. propisi u EU
Na zajedničkom evropskom tržištu tehnički zahtevi za bezbednost proizvoda definisani su direktivama starog i novog pristupa, koje po svojoj suštini predstavljaju dve veoma različite pravne filozofije.
Za razliku od starog prisupa, filozofija novog pristupa (www.newapproach.org) podrazumeva da se evropskim direktivama definišu samo bitni (suštinski) zahtevi za bezbednost proizvoda, a da je detaljan tehnički sadržaj, tj. razrada tih bitnih zahteva sadržana u tzv. harmonizovanim evropskim standardima (koje je Evropska Komisija „naručila“ od evropskih organizacija za standardizaciju). Ispunjenjem zahteva harmonizovanih standarda smatra se da proizvođač ispunjava bitne zahteve sadržane u direkivama novog pristupa (pretposatvka o usaglašenosti). S obzirom da ispunjenost zahteva iz standarda nije jedini način da se obezbedi usaglašenost sa bitnim zahtevima, proizvođač može da ispuni bitne zahteve i na drugi način. Na ovaj način zadržana je dobrovoljnost primene evropskih standarda.
Direktive novog pristupa se zasnivaju na sledećim principima:
- Harmonizacija je ograničena na bitne zahteve
- Samo proizvodi koji ispunjavaju bitne zahteve mogu se plasirati na tržište i pustiti u upotrebu
- Smatra se da su harmonizovani standardi, čiji su referentni brojevi objavljeni u službenom glasilu i koji su preneti u nacionalne standarde, usaglašeni sa odgovarajućim bitnim zahtevima
- Primena harmonizovanih standarda ili drugih tehničkih specifikacija ostaje dobrovoljna i proizvođači mogu slobodno da odaberu bilo koje tehničko rešenje koje obezbeđuje usaglašenost sa bitnim zahtevima
- Proizvođači mogu da biraju različite postupke ocenjivanja usaglašenosti koji su predviđeni u direktivi koja se primenjuje
Još jedan od značajnijih elemenata novog pristupa predstavlja način potvrđivanja usaglašenosti sa bitnim zahtevima. Ocenjivanje usaglašenosti zasnovano je na tzv. Globalnom pristupu, tj. modulima za ocenjivanje usaglašenosti. Za razliku od starog pristupa, usaglašenost sa zahtevima direktiva potvrđuje sam proizvođač - deklaracijom o usaglašenosti ili ispravom o usaglašenosti koju izdaje ovlašćeno telo za ocenjivanje usaglašenosti (u EU to su notifikovana tela – mogu se videti na web strani NANDO), a država se potpuno povukla iz procesa ocenjivanja usaglašenosti sa propisanim zahtevima. Na ovaj način odgovornost za proizvod snosi isključivo proizvođač, a ne država, niti tela za ocenjivanje usaglašenosti. Grupe proizvoda koji potpadaju pod novi pristup su: mašine, električni i elektronski uređaji, liftovi, oprema pod pritiskom, igračke, telekomunikacijska oprema, građevinski proizvodi, medicinski aparati, lična zaštitna sredstva, eksplozivna sredstva za civilnu upotrebu i dr.
Ako bi se na tržištu ipak našao opasan (nebezbedan) proizvod za koje je notifikovano telo izdalo sertifikat o usaglašenosti sa direktivom, proizvođač snosi odgovornost, ali on može pokrenuti građansku parnicu protiv notifikovanog tela koje je izdalo sertifikat, te je zato bitno i obavezno da tela za ocenjivanje usaglašenosti osiguraju svoje poslovanje kod osiguravajućih društava.
Nezaobilazna i sigurno jedna od najboljih publikacija o novom pristupu je tzv. Plava knjiga, tj. Uputstvo za primenu direktiva zasnovanih na novom i globalnom pristupu (Guide to the implementation of directived based on the New Approach and the Global Appproach), čiji prevod na srpski jezik je urađen i publikovan u u okviru jednog od projekata pomoći razvoju infrastrukture kvaliteta u Srbiji.
Za proizvode izvan obuhvata starog i novog pristupa (neharmonizovano područje), zemlje članice EU mogu same propisivati tehničke zahteve, ali je tokom pripreme takvih tehničkih propisa potrebno da ih prethodno prijave, tj. notifikuju u skladu sa direktivom 98/34/EC i 98/48/EC i da u roku od 90 dana „zamrznu“ donošenje takvog propisa. Ovaj "standstill" period može da se produži čak do 18 meseci, ako ostale članice daju detaljne primedbe ili ako se na nivou EU radi na harmonizaciji u tom području. Svi takvi propisi u članicama EU moraju imati odredbu koja potvrđuje da je izvršena notifikacija, kao i odredbu o uzajamnom prihvatanju svih takvih proizvoda iz ostalih država članica, ako se ti proizvodi tamo zakonito stavljaju na tržište.
Najznačajniji pravni akti tehničkog zakonodavstva u EU:
tzv. „NEW goods package“
+
- Direktiva 98/34 sa dodatkom direktive 98/48koje propisuju postupak za informisanje u oblasti tehničkih propisa i standarda (Directive 98/34/ECof the European Parliament and of the Council of 22 June 1998 laying down a procedure for the provision of information in the field of technical standards and regulations)
+
direktive Novog i Starog pristupa (sektorske direktive)
U evropskom tehničkom zakonodavstvu podrazumeva da se tehnički zahtevi detaljno definišu u samom propisu i veoma često traže da usaglašenost sa propisanim zahtevima potvrdi državni organ (npr. ministartvo, agencija i sl.). Proizvodi pokriveni starim pristupom su poljoprivredno prehrambeni proizvodi, vozila, farmaceutski proizvodi, hemikalije, i dr.
