Aktuelnosti

U Privrednoj Komori Srbije održana konferencija sa temom „POGLAVLjE 1 – O ČEMU PREGOVARAMO“

PKS je radi informisanja privrednika o procesu pregovora RS sa EU organizovala konferenciju o aktivnostima i rezultatima Pregovaračke grupe 1 - sloboda kretanja robe

Na početku skupa prisutnima se obratio zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije gospodin Srđan Majstorović, i rekao da se prvi deo pristupnih pregovora sa EU tj. održavanje sastanaka bilateralnih skrininga polako i sigurno približava kraju. Kada govorimo o Poglavlju 1 – sloboda kretanja roba, to je jedno od najsveobuhvatnijih poglavlja koje, pored uticaja na privredu i trgovinu, ima veliki uticaj i na druge oblasti - energetika, saobraćaj, bezbednosna politika. Sve ono što se nalazi na tržištu Evropske unije na neki način je pokriveno temama iz tog poglavlja, objasnio je Majstorović. Rekao je da, s obzirom na izvoznu orijentisanost Srbije prema EU, "privreda već živi život EU". Zahvaljujući Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju kojim su ukidane barijere u trgovini, pokrivenost uvoza izvozom u trgovini sa EU porasla sa 40% na 70%. Srbija, kako je naveo, i nema drugu mogućnost osim da uvodi standarde za razvijena i visokoplatežna tržišta poput evropskog, u suprotnom rezultat su jeftini i nebezbedni proizvodi koji se ne mogu nigde plasirati.

Jelena Popović, pomoćnik ministra privrede i predsednik Pregovaračke grupe 1, je istakla da se proces pregovaranja, kada je u pitanju ovo poglavlje, najviše odnosi na privredu i da je važno da se omogući da srpska privreda bude konkurentna kao i da srpski proizvodi „dobiju pasoš“ na evropskom tržištu.

 U Briselu je predstavljen stepen usklađenosti propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti slobodnog kretanja robe. Predstavnici Evropske komsije su naglasili da Poglavlje 1 predstavlja najznačajnije i u zakonodavnom pogledu najzahtevnije poglavlje, jer 80%  celokupnog evropskog zakonodavstva pripada Poglavlju 1.

Za kompanije koje uvode standarde podrazumeva se da imaju određena početna ulaganja, ali njihova primena dugoročno utiče na smanjenje troškova poslovanja, ostvarenje većih prihoda, konkurentnost i pozitivno utiče na ekonomičnost poslovanja uopšte (ekonomska korist od primene standarda je i do 15 % veća), što je i potvrđeno u studijama u kojima su sprovodile međunarodne i evropske organizacije za standardizaciju.

Miodrag Dugandžija, zamenik predsednika Pregovaračke grupe 1 je upoznao prisutne o značaju uređenja takozvanog neharmonizovanog područja, tj. načinu propisivanja zahteva za grupe proizvoda koji nisu obuhvaćeni harmonizovanim EU propisima (oko 30 % proizvoda na tržištu). Naglasio je da, iz iskustava Crne Gore i Hrvatske, možemo očekivati da Evropska komisija zahteva donošenje posebnog akcionog plana za usklađivanje sa Ugovorom o funkcionisanju EU koji će definisati, za svaki propis iz neharmonizovanog područja, način i rokove izmena kako bi se ukinule eventualne prepreke u trgovini. Ukazao je da je u proteklih nekoliko godina, u tom cilju, u više navrata ukinuto preko 400 tehničkih propisa.

Nikola Mirković, sekretar Pregovaračke grupe 1 prezentovao je zakonodavni okvir i kapacitete za sprovođenje ocenjivanja usaglašenosti sa propisanim zahtevima, naglasivši da je oko 70% evropskih tehničkih direktiva već prenešeno u pravni sistem Republike Srbije.

Na konferenciji su učestvovali i predstavnici drugih ministarstava koji su prezentovali stepen harmonizacije sa evropskim propisima u oblastima đubriva, opreme pod pritiskom, energetska efikasnost i eko dizajn, građevinski proizvodi, kao i Vida Živković direktor Direkcije za mere i dragocene metale koja je govorila o metrološkom sistemu Srbije i implementaciji propisa koji se odnosi na merila.