Стандардизација

Српски стандарди и сродни документи доносе се и објављују у складу са Законом о стандардизацији и правилима Института, која су усклађена са правилима међународних и европских организација за стандардизацију, као и Кодексом добре праксе за израду, доношење и примену стандарда из Споразума о техничким препрекама трговини Светске трговинске организације.    

Стандарди представљају битан инструмент за испуњење основних захтева европског техничког законодавства, које је услов за извоз српских производа на тржиште ЕУ, због чега сви европски стандарди морају бити преузети као српски. Усклађено техничко законодавство представља основу слободног кретања робе, које је једна од четири слободе на којима се заснива јединствено тржиште ЕУ.

Основни циљеви усклађивања техничког законодавства и изградње одговарајуће националне техничке инфраструктуре у земљама чланицама ЕУ јесу безбедност производа, заштита здравља грађана и њихова безбедност на раду, заштита животне средине, заштита потрошача и, уопште, отклањање других ризика, што представља значајну тековину ЕУ. Међутим, не мање значајан циљ тог усклађивања јесте и побољшање конкурентске способности домаће индустрије ради равноправног учешћа у међународној размени роба и услуга како на европском тако и на светском тржишту.

Ступањем  на снагу новог Законa о стандардизацији („Службени гласник РС“, бр. 36/09 и 46/15) обезбеђени су услови за брже и ефикасније усвајање европских стандарда. Нови закон јасније дефинише разлику између „опште стандардизације“ и тзв. „гранске стандардизације“. Закон уређује општу стандардизацију која обухвата најшири опсег корисника, али не и гранске стандарде који се примењују у специфичним областима (железничког, ваздушног и речног саобраћаја, одбране, итд.).

Новим законом укинута је обавезна примена преко 8000 стандарда, чиме је испуњен један од основних захтева Споразума ТБТ Светске трговинске организације - принцип добровољне стандардизације. Закон такође уређује оцењивање усаглашености са стандардима. Имајући у виду да је примена стандарда добровољна, поступак се разликује од оцењивања усаглашености са  техничким прописима.

У оквиру својих надлежности Министарство привреде, координира активности на идентификовању потреба државних органа у погледу преузимања европских стандарда у српску стандардизацију у контексту њихових законодавних активности, а ради дефинисања годишњих планова за доношење српских стандарда и сродних докумената, координира активности ради дефинисања годишњих програма рада Института  и врши надзор над радом Института, у смислу члана 20. Закона о стандардизацији.

При утврђивању националне политике и стратегије развоја стандардизације, у обзир се узимају стратешки интереси свих заинтересованих страна у Србији (привреде, научно образовних и сл. институција, министарстава и других органа државне управе, невладиних организација и грађана).

Институт континуирано преузима европске и међународне стандарде, као српске стандарде, и до сада је преузео преко 96% свих европских стандарда.

На заједничкој седници генералних скупштина европских организација за стандардизацију CEN и CENELEC у Бриселу, 23. новембра 2016. године, једногласно је проглашен пријем Института за стандардизацију Србије у пуноправно чланство ових организација (http://www.cencenelec.eu/News/Press_Releases/Pages/PR-2016-010.aspx).