О чему преговарамо - Слобода кретања робе

Пут Србије ка придруживању ЕУ подразумева припрему за пуно поштовање захтева конкурентног јединственог тржишта. У току процеса приступања ЕУ земље кандидати морају усвојити мере којима обезбеђују слободу кретања робе (односно трговину без непотребних техничких препрека) водећи при томе рачуна да се на тржиште стављају квалитетни и безбедни производи.

Министарство привреде задужено је за сва хоризонтална питања у области слободе кретања робе. Координациона улога у области техничких прописа и инфраструктуре квалитета (стандардизација, акредитација, метрологија и оцењивање усаглашености) произлази из члана 7а. Закона о министарствима („Сл. гласник РС”, бр. 44/14). 

Хоризонтални правни оквир у овој области успостављен је доношењем четири системска закона, као и усвајањем свих подзаконских аката за њихово спровођење.

Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености („Сл. гласник РС”, број 49/21) представља основ за преношење европских директива, уколико прописивање техничких захтева и спровођење поступака оцењивања усаглашености за производе није прописано посебним законима, али такође омогућава и прописивање техничких захтева у областима у којима не постоје хармонизовани прописи на нивоу ЕУ.

У случају да за поједине производе нису прописани технички захтеви по напред наведеним основама, у погледу безбедности производа на тржишту и током употребе примењује се Закон о општој безбедности производа („Сл. гласник РС”, бр. 41/09 и 77/19). Овај закон суштински је усклађен са основним захтевима Директиве 2001/95/ЕЗ о општој безбедности производа и у потпуности преузима зaхтеве Директиве 87/357/ЕЕЗ о обмањујућим производима. 

Ступањем на снагу Законa о стандардизацији („Сл. гласник РС”, бр. 36/09 и 46/15) обезбеђени су услови за брже и ефикасније усвајање европских стандарда, односно испуњавање услова за пуноправно чланство у европским организацијама за стандардизацију. На основу Закона о стандардизацији („Сл. гласник РС”, бр. 36/09) извршена је трансформација Института за стандардизацију Србије. У складу са изменама оснивачког акта ИСС од јануара 2010. има статус јавне установе. Како је ИСС испунио свој циљ и обавезу, у погледу преузимања најмање европских стандарда, и до сада преузео око 99% европских стандарда, створили су се услови да ИСС обавља и друге послове који нису везани искључиво за доношење стандарда - што је омогућено изменама Закона о стандардизацији, из 2015. године. 

Основни хоризонтални оквир за организовање система метрологије у Републици Србији успостављен је Законом о метрологији („Сл. гласник РС”, бр. 30/10). Приликом израде овог закона узети су у обзир документи Међународне организације за законску метрологију (International Organization of Legal Metrology – ОIМL D1 и ОIМL D9) и регулативе EУ која се односи на метрологију. Ради усклађивањa са најновијим препорукама OIML 2016. године донет је нови Закон о метрологији („Сл. гласник РС”, бр. 15/16). 

Закон о акредитацији („Сл. гласник РС”, бр. 73/10 и 47/21) донет је крајем 2010, а допуњен је и измењен у мају 2021 године. Систем акредитације је тиме усклађен с правилима из Уредбе (ЕЗ) 765/2008 као и захтевима стандарда ISO IEC17011 - Општи захтеви за акредитациона тела која акредитују тела за оцењивање усаглашености. Законом о акредитацији Акредитационо тело Србије (у даљем тексту: АТС) је од 2010. године успостављено као јавна установа.

Ова четири системска закона, са подзаконским актима, преузимају све европске принципе у хоризонталном смислу, јер су приликом њихове израде узета у обзир нова решења референтних правних аката ЕУ која се односе на трговање робом и то Одлуке 768/2008/ЕЗ, Уредбе 765/2008/ЕЗ и Уредбе (ЕУ) 2019/515 (бивша Уредба 764/2008/ЕЗ) (тзв. „new good’s package“).

Ради даљег развоја система инфраструктуре квалитета крајем 2015. године донета је Стратегија унапређења инфраструктуре квалитета у Републици Србији за период 2015-2020. године. Сровођењем Стратегије омогућава се да Република Србија буде ближе Европи у евро-интеграцијама и њеним вредностима које ће позитивно утицати на:

- српске привреднике који ће производити, увозити и извозити производе без техничких препрека;

- потрошаче којима ће бити доступни квалитетни и безбедни производи;

- органе државне управе који ће на једноставнији и ефикаснији начин спроводити надзор над применом техничких прописа.

Достизањем ових циљева Република Србија ће бити у позицији да постане активан учесник на европском и светском тржишту.