Актуелности

У Привредној Комори Србије одржана конференција са темом „ПОГЛАВЉЕ 1 – О ЧЕМУ ПРЕГОВАРАМО“

ПКС је ради информисања привредника о процесу преговора РС са ЕУ организовала конференцију о активностима и резултатима Преговарачке групе 1 - слобода кретања робе

На почетку скупа присутнима се обратио заменик директора Канцеларије за европске интеграције господин Срђан Мајсторовић, и рекао да се први део приступних преговора са ЕУ тј. одржавање састанака билатералних скрининга полако и сигурно приближава крају. Када говоримо о Поглављу 1 – слобода кретања роба, то је једно од најсвеобухватнијих поглавља које, поред утицаја на привреду и трговину, има велики утицај и на друге области - енергетика, саобраћај, безбедносна политика. Све оно што се налази на тржишту Европске уније на неки начин је покривено темама из тог поглавља, објаснио је Мајсторовић. Рекао је да, с обзиром на извозну оријентисаност Србије према ЕУ, "привреда већ живи живот ЕУ". Захваљујући Споразуму о стабилизацији и придруживању којим су укидане баријере у трговини, покривеност увоза извозом у трговини са ЕУ порасла са 40% на 70%. Србија, како је навео, и нема другу могућност осим да уводи стандарде за развијена и високоплатежна тржишта попут европског, у супротном резултат су јефтини и небезбедни производи који се не могу нигде пласирати.

Јелена Поповић, помоћник министра привреде и председник Преговарачке групе 1, је истакла да се процес преговарања, када је у питању ово поглавље, највише односи на привреду и да је важно да се омогући да српска привреда буде конкурентна као и да српски производи „добију пасош“ на европском тржишту.

 У Бриселу је представљен степен усклађености прописа Републике Србије са правним тековинама Европске уније у области слободног кретања робе. Представници Европске комсије су нагласили да Поглавље 1 представља најзначајније и у законодавном погледу најзахтевније поглавље, јер 80%  целокупног европског законодавства припада Поглављу 1.

За компаније које уводе стандарде подразумева се да имају одређена почетна улагања, али њихова примена дугорочно утиче на смањење трошкова пословања, остварење већих прихода, конкурентност и позитивно утиче на економичност пословања уопште (економска корист од примене стандарда је и до 15 % већа), што је и потврђено у студијама у којима су спроводиле међународне и европске организације за стандардизацију.

Миодраг Дуганџија, заменик председника Преговарачке групе 1 је упознао присутне о значају уређења такозваног нехармонизованог подручја, тј. начину прописивања захтева за групе производа који нису обухваћени хармонизованим ЕУ прописима (око 30 % производа на тржишту). Нагласио је да, из искустава Црне Горе и Хрватске, можемо очекивати да Европска комисија захтева доношење посебног акционог плана за усклађивање са Уговором о функционисању ЕУ који ће дефинисати, за сваки пропис из нехармонизованог подручја, начин и рокове измена како би се укинуле евентуалне препреке у трговини. Указао је да је у протеклих неколико година, у том циљу, у више наврата укинуто преко 400 техничких прописа.

Никола Мирковић, секретар Преговарачке групе 1 презентовао је законодавни оквир и капацитете за спровођење оцењивања усаглашености са прописаним захтевима, нагласивши да је око 70% европских техничких директива већ пренешено у правни систем Републике Србије.

На конференцији су учествовали и представници других министарстава који су презентовали степен хармонизације са европским прописима у областима ђубрива, опреме под притиском, енергетска ефикасност и еко дизајн, грађевински производи, као и Вида Живковић директор Дирекције за мере и драгоцене метале која је говорила o метролошком систему Србије и имплементацији прописа који се односи на мерила.