Хармонизовани тех. прописи у ЕУ
На заједничком европском тржишту технички захтеви за безбедност производа дефинисани су директивама старог и новог приступа, које по својој суштини представљају две веома различите правне филозофије.
За разлику од старог присупа, филозофија новог приступа (www.newapproach.org) подразумева да се европским директивама дефинишу само битни (суштински) захтеви за безбедност производа, а да је детаљан технички садржај, тј. разрада тих битних захтева садржана у тзв. хармонизованим европским стандардима (које је Европска Комисија „наручила“ од европских организација за стандардизацију). Испуњењем захтева хармонизованих стандарда сматра се да произвођач испуњава битне захтеве садржане у дирекивама новог приступа (претпосатвка о усаглашености). С обзиром да испуњеност захтева из стандарда није једини начин да се обезбеди усаглашеност са битним захтевима, произвођач може да испуни битне захтеве и на други начин. На овај начин задржана је добровољност примене европских стандарда.
Директиве новог приступа се заснивају на следећим принципима:
- Хармонизација је ограничена на битне захтеве
- Само производи који испуњавају битне захтеве могу се пласирати на тржиште и пустити у употребу
- Сматра се да су хармонизовани стандарди, чији су референтни бројеви објављени у службеном гласилу и који су пренети у националне стандарде, усаглашени са одговарајућим битним захтевима
- Примена хармонизованих стандарда или других техничких спецификација остаје добровољна и произвођачи могу слободно да одаберу било које техничко решење које обезбеђује усаглашеност са битним захтевима
- Произвођачи могу да бирају различите поступке оцењивања усаглашености који су предвиђени у директиви која се примењује
Још један од значајнијих елемената новог приступа представља начин потврђивања усаглашености са битним захтевима. Оцењивање усаглашености засновано је на тзв. Глобалном приступу, тј. модулима за оцењивање усаглашености. За разлику од старог приступа, усаглашеност са захтевима директива потврђује сам произвођач - декларацијом о усаглашености или исправом о усаглашености коју издаје овлашћено тело за оцењивање усаглашености (у ЕУ то су нотификована тела – могу се видети на web страни НАНДО), а држава се потпуно повукла из процеса оцењивања усаглашености са прописаним захтевима. На овај начин одговорност за производ сноси искључиво произвођач, а не држава, нити тела за оцењивање усаглашености. Групе производа који потпадају под нови приступ су: машине, електрични и електронски уређаји, лифтови, опрема под притиском, играчке, телекомуникацијска опрема, грађевински производи, медицински апарати, лична заштитна средства, експлозивна средства за цивилну употребу и др.
Ако би се на тржишту ипак нашао опасан (небезбедан) производ за које је нотификовано тело издало сертификат о усаглашености са директивом, произвођач сноси одговорност, али он може покренути грађанску парницу против нотификованог тела које је издало сертификат, те је зато битно и обавезно да тела за оцењивање усаглашености осигурају своје пословање код осигуравајућих друштава.
Незаобилазна и сигурно једна од најбољих публикација о новом приступу је тзв. Плава књига, тј. Упутство за примену директива заснованих на новом и глобалном приступу (Guide to the implementation of directived based on the New Approach and the Global Appproach), чији превод на српски језик је урађен и публикован у у оквиру једног од пројеката помоћи развоју инфраструктуре квалитета у Србији.
За производе изван обухвата старог и новог приступа (нехармонизовано подручје), земље чланице ЕУ могу саме прописивати техничке захтеве, али је током припреме таквих техничких прописа потребно да их претходно пријаве, тј. нотификују у складу са директивом 98/34/EC и 98/48/EC и да у року од 90 дана „замрзну“ доношење таквог прописа. Овај "standstill" период може да се продужи чак до 18 месеци, ако остале чланице дају детаљне примедбе или ако се на нивоу ЕУ ради на хармонизацији у том подручју. Сви такви прописи у чланицама ЕУ морају имати одредбу која потврђује да је извршена нотификација, као и одредбу о узајамном прихватању свих таквих производа из осталих држава чланица, ако се ти производи тамо законито стављају на тржиште.
Најзначајнији правни акти техничког законодавства у ЕУ:
тзв. „NEW goods package“
+
- Директива 98/34 са додатком директиве 98/48које прописују поступак за информисање у области техничких прописа и стандарда (Directive 98/34/ECof the European Parliament and of the Council of 22 June 1998 laying down a procedure for the provision of information in the field of technical standards and regulations)
+
директиве Новог и Старог приступа (секторске директиве)
У европском техничком законодавству подразумева да се технички захтеви детаљно дефинишу у самом пропису и веома често траже да усаглашеност са прописаним захтевима потврди државни орган (нпр. министартво, агенција и сл.). Производи покривени старим приступом су пољопривредно прехрамбени производи, возила, фармацеутски производи, хемикалије, и др.
