Начело узајамног признавања

Клаузула о узајамном признавању

Једна од активности коју национални органи могу да предложе у процесу уклањања препрека трговини је увођење клаузуле о узајамном признавању у националне прописе.

Пример Клаузуле о узајамном признавању за одговарајући пропис Републике Србије:
„Захтеви овог прописа се не примењују на производе који су законито стављени на тржиште осталих земаља Европске уније или Турске, односно законито произведени у држави потписници ЕФТА Споразума.
Изузетно од става 1. овог члана, надлежни инспекцијски орган може да ограничи стављање на тржиште или да повуче са тржишта производ из става 1. овог члана, уколико после спроведеног поступка из Уредбе ЕK бр. 764/2008, утврди да такав производ не може да испуни захтеве еквивалентне захтевима који су прописани овим прописом“.

Ова одредба којом се клаузула уводи у српски пропис има одложену примену до уласка Србије у ЕУ. То значи да ће производи који су законито стављени на јединствено тржиште ЕУ моћи тада да се ставе и на тржиште Србије чак иако у Србији постоје другачији технички захтеви за такве производе (према поступку из Уредбе 764/2008).

Уредба ЕУ 764/2008

Ова уредба о тзв. узајамном признавању техничких правила (Уредба ЕУ којом се прописују поступци у вези са применом одређених националних техничких правила на производе којима се законито тргује на тржишту друге државе чланице) на снази је од маја 2009. године.
Доношењем поменуте Уредбе створене су претпоставке за реализацију принципа слободне трговине у ЕУ и олакшана примена тих принципа у пракси. Примена Уредбе између осталог подразумева да све државе чланице јединственог тржишта, пружају бесплатне информације о својим националним техничким правилима (захтевима, мерама) за производе у тзв. нехармонизованом подручју, а Уредбом је прописана и стандардна процедура за примену тих правила.
Уредба поједностављује улазак на тржиште привредницима тако што им се омогућује да продају своје производе на тржишту било које од земаља које чине јединствено тржиште, на основу узајамног признавања тј. могућности стављања на тржиште производа у било којој земљи јединственог тржишта, а под условом да се тим производима законито тргује у некој од земаља јединственог тржишта.
Дакле, поступак за примену принципа узајамног признавања техничких правила који је произашао из праксе Европског Суда (Cassis de Dijon: свака земља чланица Јединственог тржишта мора дозволити да се на њеној територији могу ставити на тржиште производи који су законито стављени на тржиште у било којој другој земљи јединственог тржишта, чак иако су ти производи произведени према техничким правилима која се разликују од правила којима подлежу домаћи производи) уређен је кроз одредбе Уредбе 764/2008.

Такође, важно је напоменути да су поједини производи/ групе производа (оружје, сточна храна), као и одређене врсте одлука које доносе одређене националне институције (одлуке националних судова којима се оцењује законитост случајева у којима се, по основу примене техничког правила, производима којима се законито тргује у једној земљи чланици, не одобрава стављање на тржиште друге земље чланице, или се примењују казне), искључени из примене ове Уредбе.

За целовито схватање нехармонизованог подручја, као додатну литературу, препоручујемо водич Европске комисије „Free movement of goods – Guide to the application of Treaty provisions governing the free movement of goods“.